Nisam ulazio na forum sigurno mjesec i pol pa prvo da vas pozdravim sve.
Gledao sam Želju, pratio u svakoj utakmici, nije to bilo toliko loše koliko se neke stvari nisu poklopile. Meni je igra bila daleko bolja nego pod Mulalićem ali su rezultati bili daleko lošiji, malo apsurdno ali tako je. Baš jutros gledam pregled protiv Zrinjskog i prvo poluvrijeme su bili zreli za dva komada ali neće lopta u gol, onda primiš onakav gol i tu negdje je i kraj.
Nisam bio za odlazak Kostića, ponajviše jer se vidio neki napredak u igri u odnosu na period prije njega. Nije to bilo ništa spektakularno ali se vidio red, neki automatizam, taktika, kako hoćete. Osim toga, nisam bio za njegov odlazak jer je red da jednog trenera istrpimo na malo duže staze, a kad već nismo istrpili one koji su dolazili da gase požare, mogli smo ovoga koji je dugo i pomno biran. Donio je neke nove stvari, europski štih se osjetio to je nedvojbeno i bilo nam je potrebno tako nešto baš u ovom periodu kad postajemo, ne ozbiljan, nego ozbiljniji klub. U velikoj većini utakmica smo nazad jako dobro izgledali, nekad katastofalno, ali većinom dobro. Veza i napad tu i tamo, bilo je dobrih izadnja, bilo je jako loših, ali se moglo vidjeti da nekad znaju (ili hoće). Prostora za bolje je postajalo i to je ono što donekle raduje, nije ovo bio njihov maksimum pa da kažeš trener je kriv, ne.
Bojkot.. Ne znam šta da kažem vezano za to. Odvojen sam zadnji period i od Sarajeva i od foruma, od mahale i mahalskih općenito i ja nisam ništa tako mogao primjetiti. Tražio sam po forumu te stare postove, ali brate baš previše pišete, nisam ni blizu došao.
Kad bi mi neko mogao napisati ukratko kako je tekla ta priča oko bojkota, ko, zašto, bio bih mu jako zahvalan.
Ja bih lično bio zadovoljan i izlaskom u europska takmičenja ove sezone, titulu mogu čekati jer mi je važnija (re)organizacija kluba i napredak nego li još jedan trofej osvojen bez toga. Mrzim klubove koji ganjaju instant uspjeh, baš mrzim, a mi smo postali takvi. Dovođenje igrača reda radi, dovođenje igrača dok nemamo trenera, dovođenje igrača bez ikakvog sistema, zapostavljanje omladinskog pogona, sve je to ono na što se ježim i više me boli to nego poraz od Viteza, Zrinjskog i Slobode.
Ne znam, imam još toliko toga da napišem ali zaustavit ću se sad ovdje.
I da, kad poredite Dinamovu i našu školu trebate uzeti u obzir da je šef njihove omladinske škole Jozak koji je bukvalno doktor fudbala i osoba koju je Wenger vrbovao da dođe u Arsenal, dok je šef naše omladinske škole Tica koji nema UEFA pro licencu. To je najveća i glavna razlika, nije tu toliko ni do djece ni do talenta, vode, hrane, uslova koliko baš do toga.
