Hvala ti Amare Sevapa si zaradio.
Hvala ti gdje čuo i nečuo. Hvala ti što se držiš pravila i običaja.
U našem narodu je adet da se pored rodbinskih veza održavaju i veze sa prijateljima, komšijama i kolegama.
Nije što ide Ramazan pa ljudi sevapa traže obilazeči i pitajuči za zdravlje, već je takav adet.
Dobro pa to znam inače bi me iznenadila dešavanja od jutros.
Počelo je već na parkingu. Komšija se pozdravlja sa mnom. Pita za djecu, školu i tako to.. A onda šeretski dobaci ,
„ – Dobar onaj Željo“.
Kiseli osmjeh s moje strane. Otključavam auto. Gas.
Na poslu, odmah po dolasku, telefon zazvoni. Kolega iz drugog odeljenja. Pita za zdravlje. Kako je kući ?
Taman mislim da je ozbiljan kad uslijedi,
„ – Nezgodan Olimpik !
– Jah, Znam da će oni kat tad nekome pomrsiti račune“.
Šutim. Trpim.
Evo i ostalih iz kancelarije. Znam šta slijedi.
Hvala ti Amare.
Hvala ti što si u ovom vremenu interneta, kablovske i distance od Korone opet učinio da se ljudi jave jedni drugima i pitaju za zdravlje.
I usput, p...ebavaju.
, jer bez katarze, nema ni prave pomoci niti oporavka.
